Системи челичних конструкција нуде свеобухватне предности као што су мала сопствена тежина, фабричка производња, брза инсталација, кратки периоди изградње, одличне сеизмичке перформансе, брз опоравак улагања и минимално загађење животне средине. У поређењу са армиранобетонским конструкцијама, оне поседују јединствене предности за развој у погледу висине, размера и лакоће.
Челичне конструкције су подложне оштећењима; стога, проблеми морају бити идентификовани и решени брзо. Примарни узроци оштећења челичних конструкција укључују:
(1) Недовољна носивост конструкције која је резултат промена у оптерећењу, сервиса преко предвиђеног животног века или ревизија кодекса и стандарда;
(2) Деформација, увртање, оштећење или удубљење компоненти услед незгода, што доводи до смањених површина попречног пресека, извијања елемената или пуцања на спојевима;
(3) Деформација, пуцање или извијање компоненти или спојева узрокованих температурним флуктуацијама;
(4) Смањење попречних пресека компоненти услед хемијске корозије или електрохемијске корозије;
(5) Други фактори, укључујући грешке у пројектовању, производњи или конструкцији, као и неправилну употребу или рад током радног века.
Постоје три главне техничке мере за ојачање челичних конструкција:
(1) Метода армирања у попречном пресеку: ојачавање компоненти локално или дуж целе дужине челичним елементима, интегрисаним да деле оптерећење;
(2) Модификација модела анализе конструкције: Додавање ослонаца, прилагођавање расподеле оптерећења да би се смањили нивои унутрашње силе, или наметање принудних померања на подупираче статички неодређених конструкција како би се смањиле вредности вршног напрезања;
(3) Метода преднапрегнутог кабла: Коришћење каблова високе чврстоће за ојачавање слабих тачака или за побољшање укупног капацитета носивости, крутости и стабилности конструкције.