Распрострањеност зграда од челичних конструкција служи као индикатор економске снаге и нивоа развоја земље или региона. Од преласка миленијума, моја земља је доживела значајан економски раст и значајно повећање националне снаге, поставши глобални лидер у производњи челика. Политика која се залаже за „активну и рационалну употребу челика“ у грађевинарству заменила је претходна ограничења, што је довело до постепеног раста зграда са челичним конструкцијама, посебно у економски развијеним областима. Процват конструкције челичних конструкција појавио се око 2008. године, подстакнут Олимпијским играма; снажна тржишна потражња подстакла је брзи развој, што је резултирало завршетком бројних објеката са челичном конструкцијом, аеродрома, транспортних чворишта и високих зграда. Неки од ових пројеката – као што је Национални стадион („Птичје гнездо“) – демонстрирали су могућности светске класе у технологији израде и инсталације.
У постолимпијској ери, конструкција челичних конструкција је постала широко распрострањена и наставља да се развија, налазећи широку примену у зградама, железници, мостовима и стамбеним зградама. Десетине хиљада предузећа са челичним конструкцијама различитих размера сада раде у земљи, опремљених свеобухватним спектром најсавременијих машина за обраду - као што су машине за бушење са више глава, вишеосни, секачи за челичне цеви са више оса и аутоматске машине за заваривање валовите плоче.